Automatski sistem dojave požara služi da otkrije i dojavi neželjeno prisustvo vatre. Sistem prati promene fizičkih veličina i materija koje nastaju sagorevanjem. U slučaju požara presudno je obavestiti ljude da se evakuišu u ranoj fazi širenja dima i vatre, a zatim da se pozove vatrogasna služba i aktivira sistem za evakuaciju i gašenje požara. Savremeni sistemi dojave požara takođe mogu da pokrenu rad drugih sistema za obezbeđenje sigurne evakuacije (gašenje liftova, aktiviranje sprinkler sistema, pokretanje sistema ventilacije za izvlačenje dima iz hodnika).
Bez obzira na okolnosti, sistem se mora izvesti da bude pouzdan. Treba poštovati osnovna pravila:
- za blagovremeno otkrivanje požara koriste se osnovni produkti sagorevanja: dim i toplota. Protivpožarni senzori neprekidno mere prisustvo dima u vazduhu i/ili nagli skok temperature
- prisustvo dima u vazduhu senzori očitavaju putem očitavanja uspeha prostiranja svetlosti kroz vazduh. U zadimljenoj sredini svetlo slabi i protiv-požarni dimni senzori (optički detektori) pokreću signal za požarni alarm prema centrali
- nagli skok temperature očitavaju termički detektori koji imaju foto-senzor osetljiv na toplotno zračenje. Ukoliko se merenja senzora drastično razlikuju, to znači da temperatura naglo raste, a uzrok toga je požar. U tom slučaju detektor šalje signal prema centrali
- postoje i kombinovani detektori, koji su naročito pouzdani
- pametni detektori umeju da razlikuju prisustvo prašine u vazduhu, ili čak na senzoru detektora. U slučaju redovnog održavanja, ovakvi požarni detektori nikad ne prave lažne uzbune
- profesionalni detektori na sebi imaju i lampicu koja svetli ako je sve u redu sa detektorom
- informaciju o pojavi dima i/ili skoku temperature detektori prosleđuju do vatrodojavne centrale koja proverava verodostojnost signala
- postoji i konvencionalno davanje alarma o požaru putem ručnog javljača (ručnim razbijanjem staklenceta na javljaču, pritiskanjem dugmeta itd.)
- i obično pozivanje vatrogasne službe putem telefona je dojava požara. Ipak, iskustva su pokazala da ovakav način nije dovoljno pouzdan za doba solitera u kojem živimo
- posao alarmne centrale je da putem višestruke provere signala sa senzora potvrdi da se radi o pravom alarmu i da objavi početak požara na vreme
- po postojećem zakonu požar se može objaviti lokalno pomoću sirene, a na daljinu putem telefonske dojave ili specijalne sigurne veze prema vatrogasnoj službi
- automatski audio-evakuacioni sistemi dobijaju signal od protivpožarne centrale i preko zvučnika prenose jasna i tačna uputstva za evakuaciju
- po novom zakonu požar se mora objaviti putem sistema protiv-požarnog razglasa koji bi obaveštavao ugrožene u kom pravcu da se što bezbednije evakuišu. Ovakvi razglasi su već spasili mnoge živote u zemljama koje primenjuju ovakav zakon.
- adresabilni sistemi su kvalitetniji jer uz potvrđenu informaciju o požaru, javljaju i tačnu lokaciju požara
- adresabilni sistemi su u stanju da vrše redovno automatsko proveravanje ispravnosti sistema i inastalacija. U slučaju neispravnosti pali se crvena lampica, a proverom se utvrđuje položaj neispravnog dela sistema
- najkvalitetniji adresabilni sistemi dojave požara su redundantni, tj. imaju duplirane elektronske komponente. Centrale su povezane sa senzorima i perifernim komponentama preko duplih veza, tzv. petlji. U slučaju kvara ili prekida dela instalacije, sistem je i dalje 100% funkcionalan i pouzdan. Takva osobina dupliranja resursa se naziva redundantnost
- oprema mora biti bezbedna za korišćenje, a sve naponske instalacije zaštićene.