Sistemi video nadzora više nisu privilegija službi bezbednosti i malobrojnih pojedinaca. Savremeni sistemi imaju široku oblast primene. Izdvajaju se tri grupe:
- bezbednost ljudi, imovine i procesa rada
- javno praćenje saobraćaja, sportskih i drugih događaja
- daljinsko nadgledanje prostora i ljudi u njemu
Bez obzira na namenu, sistem se mora izvesti profesionalno. Treba poštovati osnovna pravila:
- ono što se čuva mora biti dobro osvetljeno. Kamere ne vide u mraku (osim termalnih), bez obzira na visinu cene.
- ako je priroda čuvanog objekta takva da ne sme biti osvetljen, koriste se crno-bele ili specijalne dan/noć kamere. Ovetljenje je nevidljivo za čoveka, ali vidljivo za kameru (infra-crveno), a sistemom upravlja foto-relejni uređaj
- ako je čuvani objekat daleko od kamere, može se koristiti objektiv sa uvećanjem, ali osvetljenje mora biti jače, jer svetlost opada sa kvadratom rastojanja
- objektiv je bitna komponenta video nadzora, on mora biti kvalitetan, dobre propusne moći i veka trajanja
- uvek koristiti vari-fokalne (VF) objektive, jer imaju podesivu širinu prikaza
- auto-iris (AI) objektivi automatski podešavaju otvor blende i značajno popravljaju kvalitet slike, a naročito pri promenjivim svetlosnim uslovima
- kamere visoke rezolucije će imati efekta samo ako je osvetljenost veoma dobra, a ostale komponente prate kvalitet kamere (objektiv, kućište, kablovi, snimač, monitor...)
- analogne kamere su digitalne CCD kamere sa analognim (kompozitnim) prenosom signala do snimača. Tehnologija postoji od prošlog veka i sve "dečije bolesti" su odavno preležane. Rezolucija sistema je ograničena na PAL standard, do max. 720 TV linija
- IP kamere su digitalne CCD (ili C-MOS) kamere sa IP (Internet Protocol) prenosom signala do snimača. Tehnologija postoji od kraja prošlog veka, izuzetno je fleksibilna i još uvek se menja i usavršava. Rezolucija kreće od 640x480 pix i ograničena je samo stepenom trenutnog razvoja mrežne tehnologije
- za pozicije gde je potrebna i/ili opravdana upotreba HD rezolucije (1 Mpix pa naviše) koriste se megapixel IP kamere (odnosno HD i FullHD kamere)
- veća kompresija snimka podrazumeva da se snimci bolje skladište i lakše prolaze kroz mrežu, ali za veći stepen kompresije se briše više detalja sa snimka. A detalji su ponekad korisni, a ponekad neophodni
- za pozicije gde se izvor svetla nalazi iza snimanog predmeta (lica) moraju se koristiti WDR kamere (sa širokim Dinamic Range), kao u slučaju kad prozori ili vrata ometaju prikaz osoba koje ulaze
- sve C-MOS kamere imaju povećan Dinamic Range zbog načina prijema i obrade slike, pa su manje osetljive na nepovoljan raspored izvora svetla
- novije kamere mogu biti opremljene internom memorijom, tako da se snimak čuva u samoj kameri. Takve kamere mogu (a ne moraju) biti potpuno samostalne, ali u slučaju krađe kamere odlaze i svi snimci
- spoljne kamere se ugrađuju u zaštitna kućišta da bi se zaštitile od uticaja klime, uglavnom od vode i vlage. U kućišta se postavlja i automatski grejač koji sprečava kondenzaciju vode u kućištu, kao i topljenje snega na kućištu. Za visokotemperaturne sredine kućišta se mogu hladiti vazdušnim ili vodenim sistemom hlađenja
- tamo gde je oprema izložena mogućem fizičkom oštećenju, koriste se anti-vandal kućišta specifične izrade od pojačanih materijala. Za eksplozine sredine idu posebna oklopljena kućišta.
- oprema mora biti bezbedna za korišćenje, a sve naponske instalacije zaštićene